Power Drift

Sjećam se toga savršeno: prazna učionica, školski kolega doneo diskete i neko je vikno "trkaća igra od Sege". Godine 1990. to je bila magična reč. Sega je značila arkade, značila je ono što doma nemaš.

Power Drift je izašao u arkadama 1988. godine i u roku godinu dana je preplavila domaće platforme — ZX Spectrum, Commodore 64, Amiga, Atari ST, i konačno 1990. godine i MS-DOS. Radi se o trkačkoj igri iz perspektive iznutra sa jako arkadnim pristupom. Nemaš pred sobom volan formule niti se vozaš motociklom — vozilo je takozvani sand buggy, lagani trkaći karting koji se na krivudavim stazama ponaša više kao kuglica u flipper mašini nego kao pravo auto.

Staze su raznolike, članiaste, jako iskrivljene, sa brežuljcima i udolinama koji su tada izgledali skoro kao čarolija — sprite scaling je radio na punoj snazi i stvarao je iluziju brzine. Upravljanje je jednostavno: gas, kočnica, levo, desno. Bez prebacivanja, bez podešavanja automobila. Težina dolazi iz trajektorija i gustog saobraćaja konkurenata, ne od komplicirane mehanike. To je nameran potez, ne nedostatak — radi se o arkadi koja želi da znaš šta radiš za pet minuta, a da zuriš što ne stižeš za dvadeset.

PC verzija iz 1990. je vernog originalu, ali arkadni original je grafički nadmašuje bez milosti. Na tadašnjem PC monitoru je izgledalo prihvatljivo, zvuk iz Sound Blastera je bio funkcionalan, ali nezaboravan nije bio. Uprkos tome — u vrijeme kada Sega na domaćim računarima uopšte nije bila sigurna stvar, čak i ova konverzija je imala svoje šarma. Danas je igra ostala pristojno stara u svom žanru: kratka, oštara, bez modernog komfora. Čuvanje? Nema. Pauza? Pitaj svoje roditelje da li mogu čekati.

Danasnje Power Drift odgovara onima koji žele četvrt sata čistog trkačkog refleksnog treninga bez tutorijala i poziva na povezivanje računa. U pregledniku kroz DOSBox je lako pokrenuti, a ako ste je u devedesetima izgubili pre nego što ste došli do druge serije staza, sada imate priliku da to popravite. Konačno, niko vam neće smetati sa večerom.