Dyna Blaster (Bomberman)

Bomberman se u devedesetih godina pojavio na svakoj platformi koja je mogla izdržati. Dyna Blaster je DOS verzija od Hudsonovog klasika, što znači da imaš jednostavnu premisu i puno načina kako je pokvariti. Srećom, ovaj port nije tragedija.

Ideš kroz labirint, postavljaš bombe, razbijaš cigle i pokušavaš podrediti ili ubiti AI protivnike. Ništa komplicirano — savršeno je prošlo na Nintendou, savršeno funkcionira i ovdje. Svaka razina je drugačiji igraći plan, svaka bomba te može ubiti jednako lako kao neprijatelja. Jednostavna simetrija koja se igrala uvijek na isti način, a pritom se nije dosadila.

Upravljanje je jednostavno — strelice i razmaknica, bez nepotrebnih kombinacija. Na turniru koji si igrao kod susjeda, igra se skoro identično, pa se odmah uključiš. Grafika je primitivna pixelska jama bez ambicija, ali na monitoru možda s CGA ili MCGA modom izgleda čitljivo. Glazba te ne smeta, zvukovi bombi su jednostavni i funkcionalni. Igrljivost je bez greške, što nije samozajednost kod DOS portova.

Dyna Blaster se u pedeset igara nikako nije mijenjala — to joj je nesreća. Bomberman je preživio jer je bio zabavan u modu s prijateljima ili s računalom, a ovo izdanje te neće pustiti da to uživaš. Čak su tada bile bolje opcije na Amigi ili Segu. Na DOS-u je bio jednostavno dostupan, i to je bilo dovoljno.

Danas je to stvar za kolekcionare i one koji se žele prisjetiti kako se Bomberman igrao na računalima koja su imala četrdeset četiri megabajta RAM-a. U emulatoru ga možeš pokrenuti kada god — mali je, ne preuzima se dugo i pokreće se čak i na slabijoj hardveru. Nije to najbolja verzija serije, ali je to Bomberman, i to je dovoljno.