WWF Wrestlemania: The Arcade Game

Lijes. Pravi čelični lijes, koji se materijalizira iz zraka usred meča kako bi razmrsio vašeg protivnika. To je trenutak kada ste prestali pretvarati da ovo ima bilo šta veze sa pravim hrvanjem.

WWF Wrestlemania: The Arcade Game, objavljen 1995. godine od strane Sculptured Software, nosi licencu za hrvanje kao kostim. Ispod toga je čist arkadni borac — tipa koju je Midway proizvodio tada — odjeven u tajice i sa WWF rosterom ere: Undertaker, Bret Hart, Shawn Michaels, Razor Ramon, Lex Luger, Doink the Clown, Bam Bam Bigelow i Diesel. Osam hrvača, ring za hrvanje, nula pretense simulacije.

Igranje je više dugovano Mortal Kombat nego bilo kom igri za hrvanje pre toga. Imate dugme za udarac i šut, hvatanje, i svaki hrvač nosi lični arsenal prepunih specijalne poteze izvršene kroz borbe igre inpute. Undertaker izvlači taj lijes. Doink the Clown — i ne mogu dovoljno naglasiti da je ovo profesionalna igra za hrvanje — udara ljude kartunski gigantskim čekićem. Linije zdravlja sedE na vrhu ekrana. Užad ringa postoje uglavnom kao dekoracija. Pobede zaklapanjem se dešavaju ali teraju se skoro usputno, kao da se igrasetila da je trebalo da ide za hrvanjem za trenutak, zbunjeno. Mečevi su brzi, glasni i otprilike tako subtilni kao udarac stolicom u lubanju.

Ono što je dobro uradilo 1995. je dostavilo WWF spektakl na način koji se osećao stvarno nesputan. Digitalizovani sprite hrvači su bili veliki, prepoznatljivi i animirani sa dovoljno ličnosti da ste zapravo hteli da igrate kao vaš tip. PC port nije bio baš arkadni original — zvuk i tempiranje frejmova razlikovani su u zavisnosti od toga šta vaša mašina mogla da rukuje — ali na pristojnom 486 sa Sound Blaster-om je držao se. Problem, tada i sada, je dubina. Čim ste naučili dva ili tri signaturna poteza svakog karaktera, nema mnogo više za kopanje. Arkadni model znači da je igra dizajnirana da proguta kvarove, a ne da nagrada duge sesije kod kuće.

Starelo je na način na koji su se većina licencnih arkadnih tuče te ere starelo: nostalgija radi većinu teško. Ako ste bili devet ili dvanaest godina i WWF fan sredinom devedesetih, ova igra je bila električna. Vraćajući se na nju sada, šarm je pravi ali rezervoar se brzo prazni. Stvarno je zabavno dvadeset minuta — vrsta zabave koja se savršeno uklapa u prozor pregledača, baš kako ćete je igrati ovde. Bez instalacije, bez postavljanja, samo odaberite Undertaker, pozovite taj lijes, i setite se zašto su devedesete bile čudna i prekrasna vremena da budeš fan hrvanja sa PC-om.